Ogledi

Umor u slušaonicama me je, naprotiv, čak navodio i da postanem tvrdoglav ili buntovan. Po pravilu uzrok nije bio toliko zagušljiv vazduh i stisnutost studenata u malom prostoru, koliko nezainteresovanost predavača za materiju koja bi ipak trebalo da bude njegova.

Nikada više nisam doživeo ljude koje njihova struka toliko ne nadahnjuje kao te profesore i docente na univerzitetu; svako, da, čak i svaki bankarski službenik, dok lista novčanice koje uopšte nisu njegove novčanice, svaki asfalter, u vrelom prostoru između sunca koje prži odozgo i kazana s vrelim asfaltom ispod, deluje mi poletnije.

Uspeo dan je više. Više je od „uspele primedbe“, više od „uspelog šahovskog poteza“ (čak i od cele uspele partije), od „uspelog prelaska u zimu“, od „uspelog bega“, od „uspele operacije“, od „uspešne veze“, od bilo koje „uspele stvari“, nezavisan je i od uspelog poteza četkicom ili rečenice, a nema nikakve veze čak ni sa onom „pesmom koja nam jednog trenutka uspe, nakon što smo je celog života čekali“! Uspeo dan je neuporediv. On je jedinstven.

„Ko na dan misli, na Gospoda misli.“

Poslanica Rimljanima, 14, 6