Nas dvoje

što sam stigao da prevalim

„Samo se moli Bogu da ne budu dečaci. Veruj mi na reč; muška deca su ti jebena noćna mora. Je l’ te spičio nekad trogodišnjak nogom u jaja?“

„Ne od moje treće godine; nije.“

„E pa, mene jeste“, kazao je on. „Sedim na podu i ređam slagalicu od četiri dela, i Semi mi prilazi kao da će da me zagrli, i samo – tras! – skotić mi zvekne tilt iz sve snage posred belih bubrega.

I u svakom slučaju, pitanje kako smo se upoznali nema praktičan značaj – ne pitamo kako je počela kiša, naprosto se divimo dugi.

Tako te gledaju kad nešto hoće, kad nešto razbiju ili kad nešto zaborave

Ovo ti je kao da pokušavaš da uživaš u teletini na kongresu usranih vegana, znaš šta hoću da kažem.“

Zato mi je bilo drago što Ajvi i ja ne sipamo te reči kao iz rukava, pretvarajući ih u banalnost u one večeri kada ih izgovorimo, a u oružje u one večeri kada ih prećutimo.

Da ne znam da si tako uskih shvatanja, zakleo bih se da si na nečemu

No namigivanje je namigivanje, i kad bih morao da označim samrtni čas mog seksualnog života, to bi bio taj tren.

ne pitamo kako je počela kiša, naprosto se divimo dugi

„Ne lomite se da budete savršen bračni par, dušo. Sklanjajte se jedno drugom s puta; ne bojte se prepirke, ćutnje i palamuđenja; obavljaj svoj deo kućnih obaveza; ne ostavljaj prljave izvrnute gaće na tepihu; uvek spuštaj ve-ce dasku; kupuj joj cveće jednom mesečno i jednom nedeljno je štipni za dupe – ostalo je na tebi.“