sr
Books
Ed Mekdonald

Gavranov pad

Treća knjiga trilogije Vranino obeležje.
Šest godina je prošlo od događaja na Velikom tornju. Saravor je mrtav i Šavadino Oko je eksplodiralo, ali to ne znači da je u Dometu mirno. Duboki kraljevi jači su nego ikad pre jer su se domogli ubojitog oružja kojim će lako pokoriti gradove-države i pretvoriti sve slobodne ljude u težake. Valengrad je na prvoj liniji odbrane, ali maršalka Davandejn nije sigurna da je dorasla najvažnijem zadatku u službi.
Od Gavranovog pada crne kiše donose ludilo i uništavaju useve, guske ljudožderke haraju selima, svakodnevci isisavaju životnu energiju iz ljudi. A Bezimeni su sve slabiji.
Rajhalt Galharou se povukao u Jad, gde živi kao pustinjak. Promenio se kako fizički tako i psihički. Umesto da ga Jad ubije, zatrovana zemlja kao da je uzela nesrećnog Galharoua pod svoje i naučila ga nečemu. Međutim, to ima cenu. Okružen avetima prošlosti, Rajhalt više nije siguran šta je stvarno, a šta su samo priviđenja. Nekadašnji valengradski spasitelj nije čovek od koga bi trebalo da zavisi sudbina Dometa, ali sva je prilika da će ponovo morati da se stavi na čelo otpora…
Gavranov pad Eda Makdonalda maestralno zaokružuje serijal. Nije lako održati kvalitetno pripovedanje u tri knjige zaredom, ali Makdonald je trećom uspeo da nadmaši prethodne dve.
449 tiskanih stranica
Izdavač
Laguna
Jeste li već pročitali? Kakvo je vaše mišljenje?
👍👎

Dojmovi

  • Marijana Jovanovicje podijelio/la dojamprije 2 godine

    Ok

  • Jelenaje podijelio/la dojamprije 3 mjeseca
    👍Vrijedna čitanja

  • Selencheje podijelio/la dojamprošle godine
    👍Vrijedna čitanja

Citati

  • Ryhalt Galharrowje citiraoprošle godine
    Otvorio sam oči.

    Sad sam znao čije su mi suze na licu.

    Ja sam Jad.

    Ja sam Rajhalt Galharou.
  • Dusan Blagojevicje citiraoprije 2 godine
    preozbiljni drkadžija, Galharou. U redu. Mastilo će se osušiti pre nego što odeš, ali prvo mi reci nešto. Ako želiš da ga pomilujem, onda sigurno znaš zašto je toliko uništavao.“

    „Znam.“

    „I hoćeš li mi reći?“

    „Neću.“

    Davandejn je odmahnula glavom.

    „Pretpostavljam da bi svet propao kad ne bi i dalje imao tajne preda mnom. Idi onda. I još nešto, Galharou.“ Zastala je. „Sviđa mi se kapetanica Amaira. Čuvaj je.“

    Davandejn mi je ponudila smeštaj u citadeli, ali više sam voleo da se držim po strani i nisam hteo da se osetim zaključ
  • b6274555375je citiraoprije 3 godine
    Nen i Beč nestali su u vetru kad je Valija dojahala do mene. Stavio sam čuturu u džep i načas se zapanjio kad sam video kako Valijina kosa odbija nebeske boje, indigo-ljubičasti oreol. Zatreptao sam i slika je nestala. Valija se neveselo osmehnula, ali nije rekla ništa, samo se usredsredila da uskladi pokrete kukova s konjskim kasom. Nije vešta jahačica, ali smetalo joj je nešto drugo, a ne njihanje životinjskog tela. „Postaće lakše posle nekog vremena“, rekao sam. „Nemoj još da uzmeš sladić. Što duže izdržiš bez njega, to će ti bolje biti.“

Na policama za knjige

fb2epub
Povucite i ispustite datoteke (ne više od 5 odjednom)