Nove dogodovštine junaka romana Kužiš, stari moj i Stari dečki
„… Susret s gosponom Furlanom gore, na Rebru, Glistu je čisto poremetio. Pošemerio se, gotovo izgubio koordinaciju pokreta. Neprestano je mislio (dosta zbrkano i napreskokce, to jest sanjario na suho) o mogućnosti da se i njemu dogodi u životu nešto haj i izvanredno, da mu mali padne u med.
Obiteljski život nije ga više zanimao i privlačio. Julija je poboljevala i danonoćno srkala biljne čajeve koje je kupovala od travara na placu. Prijatelji ga nisu imali čime ohrabriti i razveseliti. Ni njima nije bilo bolje. Uspomene su se ižmikale i ofucale. Nove nisu stvarali. Volja za đipanjem i pipanjem je oslabila. Kako će biti kad svane dan bez uspomena, kad ih bude mučio isključivo život, a neće imati kamo turiti glavu i pobjeći? Jasno, ovakva razmišljanja Glisti nisu oduzimala volju za životom, ali slutio je što je na vidiku: dekintirana starost, bezubo zijevanje, ako lift ne radi.
A gospon Furlan, iako frajer od sedam banki, ne priznaje djelovanje staračke sile teže, već se gizdelinski šepiri i previja, kurči, cuga, obilazi noćne lokale, luftira, oblači se mondiš, spava minimalno, klopa što ga je god volja, i šrot i kamenje…“
