1984

Možda je ludak jednostavno manjina koja broji jednog pripadnika. U nekom trenutku znak ludila bilo je uverenje da se Zemlja okreće oko Sunca; danas je to verovanje da je prošlost nepromenljiva.

Pravoverje znači odsustvo mišljenja – odsustvo potrebe za mišljenjem. Pravoverje je nesvesnost.

A ako svi ostali prihvate laž koju Partija nameće – ako svi zapisi pripovedaju istu priču – onda laž prelazi u istoriju i postaje istina. „Onaj ko kontroliše prošlost“, glasio je partijski slogan, „kontroliše budućnost: onaj ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost.“ A opet prošlost, premda po prirodi promenljiva, nikada nije bila promenjena. Šta god bilo istina sada, bilo je istina odvajkada i uvek će to biti. Veoma jednostavno. Bio je potreban samo beskrajan niz pobeda nad vašim sopstvenim pamćenjem.

To što ste u manjini, pa makar ta manjina brojala i samo vas, ne znači da ste ludi. Postojala je istina i postojala je neistina, i ako se držite istine čak i protiv celog sveta, niste zbog toga ludi.

Cilj pripadnika visokog staleža je da ostanu tamo gde su. Cilj pripadnika srednjeg je da zamene mesta sa pripadnicima visokog. Cilj pripadnika niskog staleža, kada ga uopšte imaju – jer trajna je osobina niskih da su toliko zgromljeni teškim radom da su možda tek povremeno svesni bilo čega izvan svog svakodnevnog života – da ukinu sve razlike i stvore društvo u kojem će svi ljudi biti jednaki.

Vlast nije sredstvo, već cilj. Ne uspostavlja se diktatura kako bi se sačuvala revolucija; revolucija se sprovodi kako bi se uspostavila diktatura. Cilj progona je progon. Cilj torture je tortura. Cilj vlasti je vlast.

mu se da instinktivno zna ko će opstati, a ko propasti:

Naravno, ja znam da je prošlost falsifikovana, ali nikada ne bih mogao to da dokažem, čak ni u slučajevima kada sam je lično falsifikovao.

Sva dokumentacija je uništena ili falsifikovana, svaka knjiga je prerađena, svaka slika ponovo naslikana, svaka statua, ulica i zgrada preimenovana, svaki datum promenjen. I taj proces se nastavlja iz dana u dan i iz minuta u minut. Istorija se zaustavila. Ne postoji ništa osim beskrajne sadašnjosti u kojoj je Partija uvek u pravu.

Mnogo više ga je prenerazilo kada je iz neke uzgredne napomene otkrio da se ona ne seća kako je Okeanija, pre četiri godine, ratovala sa Istazijom i bila u miru s Evroazijom. Istina, ona je čitav rat smatrala prevarom: ali očigledno nije ni primetila da se naziv neprijatelja promenio.