Magbet

Daf je naglasio reč „odlučim“. Mogao je, naravno, umesto toga reći i „izaberem“. Ali „izbor“ je nešto što svaki glupan može biti primoran da načini, „odluka“ je aktivna, zahteva razmišljanje i karakter, to je ono što se traži od pravog zapovednika.

Svet je lepši odavde“, nastavi Hekata. „Nije istinitiji, ali je lepši.

Kapitalizam se, dragi moj Bonuse, zasniva na tome što težnja pojedinca ka ličnom bogaćenju ujedno obogaćuje i stado. Čista mehanika, to se dešava i bez našeg razmišljanja. Stubovi društva smo ti i ja, a ne zabludeli idealisti poput Dankana.“

„Stvarno tako mislite?“

„Tako je mislio filozof Adam Hend.“

„Da proizvodnja i distribucija opojnih sredstava služe društvu?“

„Da svako ko podmiri neku potražnju doprinosi izgradnji društva.

„Žene razumeju srce i obraćaju se pravo njemu. Srce je žena u nama. Iako je mozak veći, govori više i misli da je muž gospodar u kući, srce donosi prećutne odluke. Magbetov govor vas je pogodio u srce, pa ga i vaš mozak bespogovorno prihvata

. Da ne verujemo u te predstave, civilizovano društvo bi se urušilo neprijatnom brzinom

Daf.
„Jedan grad, pa i jedna zemlja, temelji se na predstavama. Na predstavi da se novčanice mogu razmeniti za zlato, da vođe misle na tebe i mene, a ne na svoj interes, da se zločini kažnjavaju

odraslih?“
„Pa valjda se rađaju nevini!“
„Nevini, i bez morala. Nije li mirna pasivnost nešto što roditelji teraju decu da nauče kako bi prihvatila svoje mesto u društvu i pustila da nam rade šta hoće?“

„Zašto bi deca bila manje svirepa od

„Nadmenost i nesigurnost su često povezane“,

prošlosti ne mogu da se promene, radimo sve što nam je u moći da ih odbranimo, kako nas greške ne bi previše progonile. Mislim da je to recept za srećan život.“