Мемоари

ТРИОД, грч., православна црквена књига с објашњењима о појединим празницима

ТРАКТАТ, уговор

ТРАКТЕР, гостионица

ТРОГАТЕЛАН, рус. слов., дирљив

ТУГ, тур., коњски реп, који паше носе на застави

ТШЧ, рус., празан, узалудан

УВЈЕШЧАВАТИ, рус. слов., саветовати, наговарати

УДРУЧАВАТИ, слов., мучити, кињити, тлачити

УЖЕ, слов., већ

УЗАПТИТИ, тур., увести у запт (дисциплину, ред)

УЈА, ХУЈА, тур., зла ћуд, наступ

УЛЕМА, тур., муслиманска интелигенција

УМУ(Ј)АСЕРИТИ, заробити, опседнути

УПОВАНИЈЕ, Рус. слов., нада

УСУЛИЛЕ, тур., мирно, пристојно, постојано

ФЕНДРИК, нем., заставник

ФЕРМАН, тур., писана султанова наредба

ФИЛЏАН, тур., мала шољица за кафу, без дршке

ФИРШТ, нем., кнез

ФРАЈКОР, нем., добровољачки одред, добровољац

ХАЗНА, тур., благајна; ХАЗНАДАР благајник

ХАТЕР, ХАТАР, ХАТОР, тур., пажња, љубав, милост

ХАТИШЕРИФ, тур., врло важна, изузетна султанова писмена одредба

ХАТЛИЈА, тур., коњаник

ХЕЋИМ, тур., лекар

ХОТЈА, рус., макар, иако

ХРАНИТИ, слов., чувати

ЧАУШ, тур., пандур

ЧЕТОКАИК, тур., војни чамац, мала ратна лађа

ЧИНОВНО, Рус. слов., пристојно

ЧИТЛУК САЈБИЈА (САХИБИЈА), тур., власник поседа (читлука) добијеног од султана за ратне заслуге

ЧОКОВ, рум., румунски мали бољар

ЏАДА, тур., царски пут

ЏЕВАП, тур., рачун, одговор

ЏУБЕ, тур., дуга горња хаљина

ШАРАМПОВ, шанац

ШЕШАНА, ШИШАНА, дуга пушка

ШОЦА, војничка пушка с бајонетом

ШТАТСКИ, нем., државни

ШТРАНКА, нем., конопац, уже

ШЧАСТИЈЕ, рус., срећа; ШЧАСТЉИВ, СЧАСТЉИВ, срећан

ШУЋУР, тур., хвала

ИЋИ-ТУГЛИЈА, тур., паша са два туга (коњска репа)

ЈАБАНСКИ, тур., туђ

ЈАЗИЏИ-ЋЕЛ, тур., писаре, дођи

ЈАЖЕ, слон., што

ЈАЛИЈА, тур., обала

ЈАПИЈА, тур., дрвена грађа

ЈАПУНЏЕ, тур., кратка кабавица

ЈАСАГЏИЈА, тур., чу вар

ЈАЦИЈА, тур., ноћна молитва

ЈЕГЛЕНА, тур., разговор;

ЈЕГЛЕНИСАТИ, разфоварати

ЈЕЖЕ ЛИ, слон., да ли, да, ако

ЈЕХАТИ, рус., ићи, путовати

ЈЕЧЕРМА, тур., мушки прслук (с рукавима), украшан гајтанима

ЈУН, слон., млад

ЈУНКАШ, УНКАШ, облук на седлу

КАБАДАХИЈА, тур., мањи дахија

КАБУЛИТИ, тур., пристати

КАВАЗ, тур., стражар, пандур, вратар

КАКАВ НИБУД, рус. слоб., ма какав

КАЛА, грч., лепо

КАПИЏИЈА, тур., вратар

КАР, тур., брига

КАРА, нем., мунициона топовска кола

КАРАБИЉ покв. од карабин

КАСАБА, тур., покрајинска варошице, паланка; КАСАБЛИЈА, паланчанин

КАСАТИ СЕ, рус., односитити се, тицати се

КАТИЛ—ФЕРМАН, тур., крвничка наредба

КАУК, тур., капа од чоје, око које се обавија чалма (сарук)

КАУР, тур., неверник

КАШТИГОВАТИ, казнити

КВАРТИР, нем., стан

КВИТА, нем., признаница

КЕСЕЏИЈА, тур., разбојник

КОВАРСТВО, рус. слон., лукавство, сплетка

КОЉАСКА, рус., запрежна кола

КОМАНДИРЕНДЕР, нем., заповедник

КОНТРОМАНАЦ, карантин;

КОНТРОМАНЦИРАТИ, бити ради посматрања задржан у карантину; КОНТРОМАНСКА КОЛА, карантинска кола

КОРДОН, нем. фр., граница, гранична стража

КОРМЧИЈА, (КРМЧИЈА), књига црквених правила

КОТОРИ, слон., који

КРАЉЕМЕСНИК, намесНик, заступник краљев

КРЉАЋЕ, одломци од дрва

КРОМЕ, слон., осим

КРХАТ, зеленко

КРЏАЛИЈА, тур., најамник

КРЏАЛИНКА, дуга пушка крџалија

КСМЕТ (КИСМЕТ), тур., удес, судбина

КТО ЈАКО, слон., ко као

ЛАВКА, рус., дућан

ЛАЈТНАНТ, ЛАЋМАН, фр., потпоручник

ЛОДКА, рус., чамац

ЛОШАД, рус., коњ

ЛУЧШЕ, рус., боље

МАГИСТРАТ, МАЋИСТРАТ, суд у Карађорђевој Србији

МАЛ, тур., имање, благо, стока

МАЛИЋАНА, тур., стара пронија, тј. царска земља дата некоме на доживотно уживање

МАСИП, тур., место службе

МЕЗУЛ, тур., јахаћа пошта; МЕЗУЛАНА, поштанска станица; МЕНЗИНСКИ, брзо, као што иде пошта

МЕТЕРИЗ, тур., шанац, ров

МЕШЋЕМА, тур., суд; МЕШЋЕМСКА ГЛАВА, судска и пореска глава

МИЗДРАК, МИЖДРАК, тур., копље

МИЗАР (мазар?), тур., молба

МОЛЧАНИЈЕ, рус. слон., ћутање

МУ̓АСИЛ (и мајасил), тур., хемороиди; пуцање коже на длановима и стопалима

МУНАРА (и минарет) торањ џамије

МУР, тур., печат, „штамбиљ”

МУСЕЛИМ, тур., административни чиновник, срески начелник, надзорник над робијашима; МУСЕЛИМЛУК, његова област и чин

МУШТУЛУК, тур., добра

вест, и награда за добру вест

НАБЉУДАВАТИ, рус., чувати

НАДОБНО, рус., потребно је, треба

НАИПАЧЕ, слон., нарочито

НАПЛАТАК, саставни део дрвеног појаса око точка у колима; гобела

НАРГИЛЕ, тур., справа за пушење, удешена да дим пролази кроз воду и тако хладнији долази у уста

НАСТАВЛЕНИЈЕ, рус. слон., упутство; НАСТАВИТИ, упутити, поучити

НЕЛЗЈА, рус., не може се

НЕМЕДЛЕНО, рус., одмах

НЕМЕШАГ, међ., племство

НЕМНОШКО, рус., мало

НЕПОВИНЕНИЈЕ, рус. слон., непокорност

НЕПОРЈАДОЧАН, рус., неуредан, несређен

НЕСТРОЈЕНИЈЕ, рус., неуредност

НИЗАМ, тур., редовна војска

НУРИЈА, жупа, парохија

ОБАЧЕ, слон., штавише, још

ОБИЊА, лукавство

ОБОРКНЕЗ, по нем., већи кнез, „надкнез”, кнез већег значаја

ОБРЛАЈТНАНТ, нем. фр., поручник

ОБРШТЕР, нем., пуковник

ОГА(И)РЕТИТИ СЕ, тур., охрабрити се

ОКАБУЛИТИ, тур., примити, признати

ОКРУТ, одежда и друго што треба свештенику да служи

ОПАКЛИЈА, горња хаљина од овчетине

ОПСТОЈАТЕЉСТВО, рус. слон., прилика, околност

ОРДИЈА, тур., војска

ОРОЗ, тур., петао

ОРТА, тур., јаничарски одред, пук

ОТЈАГОТИТИ, рус., отежати, обременити

ОТУР, тур., седи

ОЧЕН, рус., веома

ПАРЛАТОРИЈА, место на граници за разговоре кроз преграде, утешено тако да се спречи ширење заразних болести

ПЕКИ, тур., добро

ПИЗМА, непријатељство, злоба

ПОБУШЕЉКЕ, потрбушке

ПОВЕЛИТЕЛАН, рус. слов., заповеднички

ПОЖДИТИ, рус. слон., причекати, чека ти

ПОЗОРИЈЕ, рус. слон., призор

ПОПЕЧЕНИЈЕ, рус. слон., брига, старање

ПОСТМАЈСТОР, нем., поглавар поштанске станица

ПОЧТИ, рус. слов., готово, скоро

ПРАВИТЕЉСТВО, рус. слон., влада

ПРИГЛАСИТИ, рус., позвати

ПРИЗРЕНИЈЕ, рус. слов., обзир, поглед

ПРИКЉУЧЕНИЈЕ, рус. слон., догађај

ПРОФУНТА, од нем., војничка храна, хлеб

ПУСАТ, тур., оружје

ПУШКА, рус., топ

РАЗ, слон., пут

РАЈАЛУК, тур., покорност, поданство

РАСПИСКА, РОСПИСКА, Рус., распис, наредба

РАХАТ, тур., задовољан, спокојан

РАХТ, (РАКТ), тур., коњски накит

РЕБЕЛИЈА, нем., буна; РЕБЕЛИЈАНТ, бунтовник

РЕЗИЛИТИ, тур., оштро корити, грдити

РЕКАЛИЈСКИ (говорити), искварено српски, са елементима бугарског

РЕУМ, залог(а), хипотека

РИТМАЈСТЕР, нем., коњички капетан

РУБА (роба), преобука, хаљине

РУШПИЈА, млетачки дукат

САБА(Х), тур., зора; САБАЈЛЕ, зором

САЈТЉИК, САТЉИК, четвртина старе оке, литра

СА(ХА)НЧИЋ, мали САХАН, бакарни тањир

СА(Х)ИЈА, мусл., гласник, поштоноше

СЕИЗ, тур., коњушар

СЕКВЕСТИРАТИ, лат., привремено одузети управу над имовином

СЕКСАНА, тур., коњ који носи товар

СЕЛАМЕТ, САЛАМЕТ, тур., добар пут, срећа, успех

СЕНТ, тур., завичај

СИЛАЈ, СИЛАХ, тур., кожни појас, у који се задева оружје

СИНОЏИЈА, члан Синода, Савета

СИРЕЧ, слон., то јест

СОГЛАДАТЕЉ, рус. слов., ухода

СПЈЕШИТИ, рус. слов., журити

СПРОШИВАТИ, рус. слов., питати

СРЕШ, вински камен (и гљивице)

СТРАЖМЕШТЕР и СТРАЖМЕСТЕР, наредник

СУБАША, тур., повереник аге или спахије за села

СУДАРАЦ, (суварац), тур., представник власти

СУРА, тур., ред, врста, стих

СУРЕ, тур., слика

СУШЧЕСТВОВАТИ, рус. сл., постојати, бити

ТАКУМ, тур., опрема за јахаћег коња

ТАЛ, по нем., део

ТАТАРИН, гласник

ТЕВАБИЈА, тур., пратња

ТЕКЕМ, тек

ТЕМЕНА, турски поздрав

ТЕМЕСУЋ, тур., писмена потврда

ТЕМПЛО, рус., иконостас у цркви

ТЕПЕР, рус., сад

ТЕРЋИЈЕ, тур., ремени с кесицама на седлу

ТЕСКЕРА, тур., дозвола, признаница

ТЕФЕРИЧ, тур., излет у поље, весеље, зграда или одељење за уживање

ТЕРЏОМАН, тур., тумач

ТОКМО, слов., само

ТОЛКО, рус., само

ТОЛКОВАТИ, рус. слон., тумачити

РЕЧНИК

АБЕР, (Х)АБЕР, АБАР, тур., глас

АГА — АГАЛАРИ, тур., гос

подар, мали племић

АДАЛЕТ, тур., правда

АДЕТ, тур., обичај

АЗУР, (Х)АЗУР, тур., спреман

АЈЛУК, тур., плата

АКИ, као; АКИ БИ, стов.

рус., као да

АЛАЈ-БЕГ, тур., заповедник једног војног одреда

АНЂАР, (Х)АНЋАР, (Х)АНЏАР, тур., оштар велики нож као јатаган

АНТИМИС, грч., плаштаница

АРАР, (Х)АРАР, тур., велика вреће, обично од кострети

АРЗ-ОДАЈА, тур., соба за примање странака у уреду.

АРИШТОВАТИ, нем., затварати у хапс

АРСЛАН, тур., лав

АСПРА, тур., новац

АФЕРИМ, тур., похвала: право! добро!

БАЗРЋАН-БАША, тур., старешина трговачки који наплаћује царину

БАИР, обала, брег

БАРЈАМ, БАЈРАМ, тур., турски празник

БАТАЛИЈА, франц., битка

БЕРАТ, тур., царско писмо, указ

БЕЋАР, раније: војник најамник; нежења

БИМБАША, БИНБАША, тур., војни старешина, отприлике у чину мајора

БИНА-ЕМИН, тур., надзорник за зидање и оправке државних зграда

БИРТАШ, по нем., крчмар

БИРЦАУЗ, нем., крчма

БЛАГОВОЛЕНИЈЕ, рус. слон., добро расположење, наклоност

БЛАГОДЕНСТВИЈЕ, рус. слон., добра срећа

БОЛШЕ, рус., више

БРБАТ, тур., метеж, вишеструко зло

БУКАЧ, онај ко изазива неред

БУЉУК, тур., одељење војске, мање од чете; БУЉУКБАША, БУЉУБАША, заповедник над буљуком, као водник

БУМАГА, БУМАШКА, рус., хартија, писмо

БУМБАШЕР, тур., посебни изасланик

БУРУНТИЈА, тур., пашина заповест

ВАЛА, ВАЛА БИЛА, тур.,. заклетва: тако Ми Бога!

ВАНЖИРАТИ, ВАНЗИРА

ТИ, нем., бити унапређен

ВЕЛЧЕР, нем., лекарски помоћник, ранар.

ВЕЋИЛ, тур., заступник

ВИЛАЈЕТ, тур., земља, област, завичај

ВИТИЈА, грч. рус., беседник

ВЈАШЧИ, рус. слов., већи

ВЛАДЈЕЈУШЧИ, рус. слон., владајући

ВЛИВАНИЈЕ, рус. слон., утицај

ВНУТРЕНОСТ, рус. слон., унутрашњост

ВО3БУДИТИ СЕ, рус. слон., побунити се

ВРБОВКА, по нем. позивање у војску

ГАИРЕТ, тур., помоћ, срчаност

ГАРДИЈА, тур., копље

ДАСИ-ЈАПАРУМ, тур., да учинимо

ДВИЖИМ, цркв слон., покретан

ДЕВЛЕТ, Тур., влада, двор

ДЕНГИ, рус., новац

ДИВИТАР-АГА, тур., шеф писарнице, писар

ДИМНИЦА, порез за владику, који се узимао од сваке куће (по диму)

ДИН, тур., вера

ДЉА, рус., због, ради

ДОРОГА, рус., пут

ДРАМЛИЈА, тур., сачма

ДУМЕНЏИЈА, тур., крмар, кормилар

ЋОЈА, тобоже

ЕГЗЕРЦИРАТИ, нем., војнички вежбати

ЕКМЕЏИНИЦА, тур., хлебарница

ЕЛЧИЈА, тур., посланик, представник

ЕРЛИЈА, тур., грађанин старинац

ЕФЕНДИЈА, тур., господин, учен човек; ЕФЕНДУМ, мој господи не

ЖДАТИ, рус. слон., чекати

ЗАБУН, збуњен, ван себе

ЗАВТРА, рус., сутра

ЗАИРА, тур., храна

ЗАРАР, тур., штета

ЗДЈЕС, рус., овде

ЗОВОМИ, слон., звани, названи

ЗОР, тур., сила

ИБО, слон., јер

ИЗВЕСТАН, рус., познат

ИЗМЕТ, тур., дворба, услуга;

ИЗМЕЋАР, онај који чини услуге, услужник, слуга

ИЗУН, тур., дозвола

ИМРАОР, коњушар

ИНДАТ, тур., помоћ

ИНТЕРНУНЦИУС, лат., посредник на Порти, посланик

ИНТОВ, мађ., кола, каруце

ИНШАЛА, тур., ако бог да

ИНШТАНЦИЈА, лат., молба

ИСХОДОТАЈСТВОВАТИ, рус. слон., израдити

ИЋИНДИЈА, тур., молитва пред залазак сунца

30.Декембра 1814. у полак 8 сати одемо с г. Фрушићем и г. Је(втом) полномошчному (у Конгресу) министру аиглијскому, господину Лорду Кастлрији, да му предамо прошеније сочињено у име серпскога народа, у ком молба стоји да би се и он као краљемесник англијски с прочи сајузници подузео код султана српски народ оправдати и у мир довести и проче. — — — Не нађем га у двору, служитељи нам рекну: да сутра у 1 О сати дођемо, и да ћемо му онда предати писмо, и моћи са шњим говорити, и тако вратимо се натраг.

31. декембра у десет сати опет одемо Лорду Кастлрију, изиђе његов секретар, дамо му писмо и покажемо ког је содержанија и шта просимо.

На то секретар каже: да се они у такве велике предмете мучно подуфаћају. То је дело, вели, у себи врло деликатно, то се каса султана и његове внутрености, „а ми смо са Отоманском Портом у врло голему пријатељству”. — „Баш зато што сте ви у пријатељству, ми к великодушному Англијскому престолу и к милостивому лорду припадамо, што ће њега султан најбоље као свога пријатеља послушати, и заповедити да се престане од оног над Србима свирепствија.” Пита: „На ком је језику прошеније?” „На немецком.” „Ми нисмо добри немци”, но опет га узме. Но други секретар пресети се, и врати нам говорећи: „Носите и на латински преведите ми, боље латински знамо, и сутра га у 12 сати донесите.” Тај дан г. Давидовић и Фрушић увече почну преводити, 1. јануара 1815. год. соверше писмо.

2. јануара одем са г. Фрушићем гди Лорд обитава, предамо секретару; он нам каже: „Док Лорд прочита и види, пак или ће вас звати на разговор, или ће преко нас што буде казати”, и запишу у њихов дневник наш адрес и нумеру гди пребивамо. З., 4. и 5. јануара нисмо одлазили.

Априла 1815. одем г. Булгакову у канцеларију; он од грофа изиде, и повеселим гледом: „Но подаждите! јоште государ ден не означил, котори будет, а бесумено будете имет у государја аудијенцију”. Ја прошу: „Что делат буду, времја нашему пашпорту прошло? Нас буду терат”. — „Но подајте грофу Стаклбергу, он вам даст росписку на здешњу полицију, и не будут вас онеспокојават.”

5. априла одем Булгакову; и гроф изиђе напоље. Он: „Ето ја помјанул грофу, а ви подождите.”

8. априла одем Булгакову, но он опет каже: „Подождите, неможно питати хоће ли што бити”.

14. априла код Недобе, није ли што Булгаков одговорио? — Није.

16. априла. Такођер није.

17. априла одем код Недобе, изиђе гроф Каподистрија. Тај дан увече опет Недоби; каже: „Дођи други ред”.

18. априла — Воскресеније.

20. априла. Оно што смо пређе чули и јавили, да су се Срби противу Турака дигли бранити живот, посведочило се. На то јавим графу, и граф каже: „Јавићу государу”.

23. априла известије из Молерова писма. Све разумесмо, како су Срби — они̓ 3000 осуждени̓ везиром на смерт — устали бранити свој живот. Говорим Недоби, да советује шта ћемо. Питао графа, граф дозволио да начинимо прошеније по нашој вољи, и дамо преко књаза Волконскога императору. Начиним, однесем г. Недоби, но каже: „Врло је големо.” Задржа код себе за прекратити; два дана стојало код њега, он сасвим другојачије сочинио. Ја примим, и моје употребимо, где смо о свему старом и ново императору опоменули. (Како гласи под датумом 27. априла прошеније на Јего Величество Александра Перваго.) То је дато априла 27. дне.

з. маја г. Недоби покажем писмо: да бедно отечество наше, у последњем часу гибли својеја, нас себи зовет.

4. маја Недоба каже, да је говорио много графу за нас. — Ја одем Булгакову и кажем: да Серби, наш бедни род страждушчи у последњим отчајани свакија милости лишен: нам пишут, что отечество нас потребује в себе имет, зато ми за долг себи признајемо и немедлено отечеству на жертву поспешит будемо; но последњаго решенија просим — и прачаја. Булгаков: „Подаждите, ја много за вас говорил; будет решеније”, и прочаја.

особито да је везир веће двапут Милошу говорио, да му доведе Мутапа, Лому, [Милића] Дринчића, [Ћоку] Протића, кнеза Аврама [Лукића] и проче неке војводе, ако и̓ не доведе да ће Милош за њи̓ главом платити. И да су Главаша у Колари убили, и главу у Београд донели, зато прочи не смеду да дођу, јербо виде како дођу да ће изгинути. Зато је Милош слао човека и питао за совет: има ли каква надежда поћи, макар до З месеца, ако ће бити, да се бранимо, да не пуштамо овако невин народ да се коље и истребљује. И да су му наши одговорили да причека док од нас известије добију. Зато како да им одговорим? — На то г. Недоба: „Док и то предамо, да видимо шта ће нам узнутра од цара казати.”

марта 1815. год. примим писмо од Молера и Гаје и представим: да је Милош јоште у Београду с неким кнезовима, и да су многи народ дотерали и шанац копају; но да су људи, из нахије ваљевске, Ранко из Вуконе долазио, послат од кнеза Петра питати: хоће ли што бити и до 3 месеца да устанемо да се бранимо, јербо знамо док шанац сверше да ће све исећи; како многи људи по шумама и горама бегају, и да су посекли војводу Протића, и да је везир Милошу говорио и заклињао га тајно, да му буде веран, и да га не изда, јербо имамо — казивао је — рат с Московима и проче.