Danteov trg

senilnosti zabalavljenih misli, dnevnicima naknadno ispisivanim drhtavim staračkim rukama, kako gutaju viruse, omađijani dolaze na predavanja i književne večeri uglednih kliconoša. Katastrofa uvek dolazi na zahtev strasnog krika. Kliconoše su strugale po dnu, vadile kosti, iz šupljih lobanja osluškivale zvižduk vetra i manirom afričkih vračeva izgovarale kletve. Bio je to unosan posao, jer mrtve duše ne pitaju za cenu. Neron je opet zapalio Rim. U ognju prhnuše stihovi, starci su klimanjem glave povlačili oroze, a plebs je ozaren izlagao svoju naježenu kožu nevidljivom nišanu.

Svako vreme ima svoju literaturu, kažu. Damjan je još pre katastrofe devedesetih godina primetio kako se ljudi halapljivo hrane memoarima zablistalim usred

Priča o neispravnom liftu ocrtava geografske koordinate, smešta nas odmah u prostore velikih kvarova, nenadoknadivih šteta, večnih gubitaka, stalnih nesporazuma i povremenih katastrofa.