Zaljubljen u Rim: Ljubavna afera sa Večnim gradom

Trg Navona je centar uzbuđenja za mnoge posetioce Rima. Prepun je uličnih izvođača, grupa studenata, kafea i stranih posetilaca; to je kakofonija zvukova i prizora.

Priče su poput usmene istorije, koja daje smisao crno-belom životu.

Duša Rima ne leži samo u njegovim građevinama i pričama već naročito u njegovim ljudima.

Danas, dok se, na primer, posmatra Fontana di Trevi (Fontana di Trevi), može se videti Nikolin uticaj. Voda akvedukta Akva Virgo, koja napaja fontanu, zaustavljena je i preusmerena u druga područja. No Nikola je zamišljao obnavljanje fontane kao slavljenje vode koja napaja grad. Iako je sadašnja skulpturalna grupa proizvod duge evolucije osmišljavanja fontane, upravo nam je vizija prvog renesansnog pape, Nikole Petog, donela kamenu svečanost na mesto gde je bio samo usahli akvedukt

Zato što u Rimu u nekim mesecima kiša uopšte ne pada, a u nekima jedva da i pada. Zato što Rim ima ogromna pešačka područja. Zato što je Rim nemoguće kontrolisati u potpunosti... barem još uvek ne. Zato što su svi srećni kad jedu sladoled i šetaju Rimom. Zato što je Rim zamišljen kao središte svemira i višenacionalni grad. Zato što nigde nisam videla boje kakve vidim u Rimu. Zato što je Rim mesto u koje će svi doći barem jednom. Zato što je beskrajno lep.

Malo sam znao o Crkvi Svetog Pavla kod Tri fontane (San Paolo alle Tre Fontane) u Rimu, osim da je to

prošlosti sam analizirao, rugao se, kritikovao ili pokušao da ponovo protumačim ove priče u skladu sa svojim ukusom. Ali onda sam shvatio da Rimljanima, koji su okruženi takvim pričama, nije važno jesu li priče istina, legenda ili mašta. To ih ne zaokuplja. Priče su poput usmene istorije, koja daje smisao crno-belom životu.

Bazilika Svete Marije Velike (Basilica di Santa Maria Maggiore). Manje turistički nastrojena od Vatikana, u njoj vlada pobožnija atmosfera,

Idući prema slavnom Narodnom trgu (Piazza del Popolo), koji stoji u sredini okrenut prema severu, nailazi se na Crkvu Svete Marije od naroda (Basilica Parrocchiale Santa Maria del Popolo), koja označava mesto gde je nekada rastao veliki orah.

Ali nakon što sam se više zadubio u italijansku kulturu, shvatio sam da je upravo priča ono što je važno. Jedva da postoji zgrada, spomenik ili pukotina za koju nije vezana neka anegdota, a priča je ono što daje smisao. U početku je ovo za mene, sa naučnim crno-belim stavovima, bilo teško, ali sam u Italiji počeo da cenim pripovedanje priča.

„I niko nije predvidiv. Treba da pazimo kako sudimo – to što je neko iz određene zemlje ne znači da će se samo zato ponašati na određen način“, dodao je on.