Od mraka do straha

Kult Adama Nevila je jedan od onih horora koji svim svojim elementima opravdavaju žanr u koji su smešteni.
U pustinji u Arizoni se desio stravični masakr. Kult — Hram poslednjih dana — sa mističnim tajnama punim ubistava, rituala praćenih nasiljem i hapšenja doživljava svoj kraj, ali se priča ne završava.
Kajl Frimen, filmski reditelj, snima dokumentarac o ovom kultu. Proučavajući kult, njegove misterije i užase, prate ga neobični događaji i jeziva iskustva. On otkriva užasne istine i pokušava da izađe iz tog sveta.

Četvrti roman u serijalu o detektivskom dvojcu Munk-Kriger.
Bio je to najozloglašeniji nerešeni slučaj u Švedskoj — dva dečaka oteta i ubijena, a brutalno unakažena tela postavljena u isceniranoj pozi.
Kada su nakon osam godina tela druga dva dečaka pronađena u sličnim okolnostima, čini se da se ubica vratio, ali ovoga puta zločin je počinjen u susednoj Norveškoj.
Holger Munk, iskusni detektiv koji vodi istragu, zbunjen je. Nema tragova, niti ikakvih nagoveštaja koji bi se mogli pratiti. Ne znajući kako dalje da postupi, Munk poziva mladu Miju Kriger, pripravnicu sa Policijske akademije koju intuicija obično ume da vodi dalje od činjenica. No istraga će ubrzo pokazati da će i za Miju ovo biti posebno težak izazov.
Ovim prikvelom Bjerk nam razotkriva pravu prirodu odnosa u dvojcu Munk — Kriger i daje očaravajuće zastrašujuću psihološku priču o igri mačke i miša u kojoj lovci prekasno shvataju da su postali lovina.

Virus u obliku metka pogađa u srce civilizacije… Niko nije bezbedan.

Vizija kraja sveta koja odgovara onome što smo od sveta napravili.

Biološka katastrofa, u razmerama nepoznatim savremenoj istoriji, pogađa londonski aerodrom Hitrou u jeku letnje sezone. Usled mutacije virusa besnila u jednoj naučnoj laboratoriji, epidemija se širi zastrašujućom brzinom jer nijedna vakcina ne deluje. U karantinu, koji obuhvata ogroman kompleks, zateklo se na desetine hiljada putnika i nameštenika aerodroma…

U ovoj univerzalnoj metafori, čije književne srodnike možemo prepoznati u Kamijevoj Kugi ili Saramagovom Slepilu, zaraženi ljudi vode rat ne samo sa zlokobnim psećim virusom, nego i sa besnilom u sebi i besnilom svoje okoline, razotkrivajući tako zastrašujuću istinu o ljudskoj prirodi: nije nam potreban virus da bi ludilo koje s rođenjem nosimo iskazalo sve svoje vidove i probilo tanku opnu obzira i samopoštovanja.

Apokaliptična vizija sveta koja se bavi ljudskom vrstom i prirodom naše civilizacije.

Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.

Zbirka priča Adrijana Sarajlije Manufaktura G, svedoči pre svega o talentu koji je iznenada bljesnuo, preskačući onu obaveznu fazu „dečjih bolesti“ — ali ovo ne treba nikoga da čudi — naš cenjeni autor je doktor medicine, specijalista pedijatrije! Ovaj mladi beogradski pisac već svojim književnim prvencima dao je svoj nemali doprinos vazda previrućoj i neumrloj žanrovskoj (koja to više i nije) književnoj produkciji srpskog govornog područja.

Knjiga koja je pomerila granice žanrovske književnosti

Zbirka našeg najpoznatijeg pisca horora sastavljena je od efektnih, majstorski napisanih priča koje prikazuju Srbiju u nekom drugom vremenu punom vampira, mutanata, ucenjivača, manijakalnih serijskih ubica, ukletih splavova, liftova koji voze u drugu dimenziju, krvavih kompjuterskih igrica… Sve je tako blisko, prepoznatljivo, a ujedno neverovatno mračno i jezivo.

«U Novom Sadu dešavaju se čudne pojave. Počinje sa olujom koja je mračnija, snažnija i opakija od ijedne u poslednji h sto godina. Grupa mladih ljudi koju povezuje to što studiraju na Univerzitetu u Novom Sadu, uvučena je u splet neobičnih događaja. U toku oluje otvorio se prolaz i bića, nalik humanoidima prelazi u naš svet. Kroz sve incidentne situacije prepliće se i svakodnevni život i problemi mladih ljudi. Njihovi strahovi, ljubavi, strasti, veze. Njihovi napori da budu shvaćeni i prihvaćeni.

Biljana Malešević je uspela da kroz fantastičnu pripovest o mogućnoj apokalipsi utka prikaz svakodnevnog života studenata i nadogradi ljubavnu priču. Otvorila je vrata drugih svetova a zatim se povukla pokazujući nam da čovek uvek pripada ovde i sada. Njeni junaci se bore sami sa sobom isto onoliko koliko i sa upadačima iz drugog sveta.

Zanimljiva priča koja je ostavila prolaz i mogućnost da se nastavi.

Ovaj roman je debitantsko delo Biljane Malešević.»

„Knjiga koja se ne ispušta iz ruku. Istorija se vratila da ostane s nama.“ Vasa Pavković
Godina 1889. Posle nekoliko mirnih meseci London ponovo drhti od straha: Trbosekova ubistva su se nastavila, a Skotland jard ne uspeva da pronađe krvoločnog počinioca.
Pomoć može da ponudi samo jedan čovek — isti onaj koji je, deset godina ranije, srpskoj policiji pomogao da pronađe i uhvati serijskog ubicu Savu Savanovića. Čovek po imenu Milovan Glišić.
Ali kralj Milan I Obrenović ima za Glišića još jedan zadatak. U Londonu slavnog pisca čeka misija od čijeg ishoda ne zavisi samo sudbina srpske i britanske krune već sudbina čitavog sveta, misija u kojoj ključno mesto zauzimaju beležnice dvojice najvećih umetnika renesanse, Leonarda i Mikelanđela, iz vremena kada su nakratko radili zajedno u Firenci, poznatije pod nazivom Firentisnki dublet.

Koscenarista serije Senke nad Balkanom i autor bestselera Kišni psi i Leva strana druma
Zbirka priča Neonski bluz donosi nova prozna ostvarenja iz književne radionice jednog od napopularnijih savremenih srpskih pripovedača.
Stojiljković je maestralno povezao priče o ukletom jezeru koje u svojim mračnim dubinama skriva jezivu tajnu, događaje na Kosovu 1999. i incident koji je mogao da izazove treći svetski rat. Pop zvezde prikazuje kao prave heroje koji uspevaju da taj rat spreče ili obične momke iz kraja koji uživaju u fudbalu kao sav ostali svet. Otkriva nam i neobične demonske intervencije u svetu rokenrola, a upoznaje nas i sa mahnitim serijskim ubicom željnim slave i popularnosti. U jednoj priči prenosi radnju u vreme rimskog cara Klaudija Gotskog dok zbirku zatvara potresnom parabolom o bezumlju rata i sudbini pojedinca, smeštenoj u zavejani Lenjingrad pod nacističkom opsadom.
Pripovetka Neonski bluz, po kojoj cela zbirka i nosi naslov, prilika je za još jedan susret sa Nemanjom Lukićem, jednim od omiljenih književnih likova i glavnim junakom kultnog romana Konstantinovo raskršće.
Stojiljković pokazuje svoj raskošni talenat u pisanju priča i povezivanju događaja na vremenskoj liniji koja se prostire od starog Rima do današnjih dana.

Autorka bestselera Grabljivica i Ljubav u doba kokaina
Autorka Ljubavi u doba kokaina donosi nam još jednu zastrašujuću ljubavnu priču napisanu po istinitim događajima
Upoznala sam ga prvog dana srednje škole. Goran je bio četvrta godina, i ceo dan mi nije izlazio iz glave. Bio je lep, visok i zgodan, a bledo mršavo lice ne samo da ga je činilo otmenim već je isticalo krupne crne oči, izražene jagodice i pune crvene usne. Posle škole mi je prišao i izgovorio: „Sad si moja.“
U dubini Banjičke šume, daleko od trim-staze, imali smo svoj panj. Tu sam popušila prvu cigaretu, popila prvo pivo, prvi put dozvolila Goranu da gurne ruku pod moju majicu. Tu, na tom panju, izgovorila sam „da“ kada me je pozvao da idemo kod njega. Goranova soba izgledala je kao da ne pripada stanu u kojem se nalazi. Zidovi su bili tamnosivi, ormar, radni sto i krevet crni, a roletne spuštene. Zapalio je crvenu sveću i tek tada sam videla da na zidu piše: „Čini šta ti je volja i neka ti to bude jedini zakon.“ Na slikama pored natpisa bile su lobanje jarca, pentagrami, naopako okrenuti krstovi… Osetila sam neki nemir u stomaku, a unutrašnji glas mi je govorio: „Beži odavde.“ Ali me je glad sprečila u tome. Neutoljiva glad za Goranom, koja me je s vremenom potpuno preobrazila. Nisam više bila nežna, slaba, ranjiva devojčica.
Lik u ogledalu mi se nasmešio i zadovoljno namignuo. Crna duga ravna kosa, potpuno bela koža, oči uokvirene crnim i usne kao krv crvene odavali su moć. Obukla sam crnu mini-haljinu, crne mrežaste čarape, crne salonke, zamahnula kosom i, iskoračivši iz svoje stare ljušture, izašla iz stana. Ritmički bat flekica na tankim visokim štiklama odzvanjao je hodnikom zgrade i podsećao na zvona koja pozivaju na misu. Na moju prvu crnu misu…

Autor bestselera Teror i Drud.
Jeziva priča o smrti i opstanku na snežnim vrhovima Mont Everesta.
Godina je 1924. a trka do vrha najviše planine na svetu prekinuta je šokantnim nestankom Džordža Malorija i Sendija Irvina na velikim visinama Mont Everesta. Do kraja godine tri planinara — britanski pesnik i veteran iz Prvog svetskog rata, mladi francuski vodič iz Šamonija i mladi američki idealista — koriste svoju priliku da se popnu do vrha. Sredstva im obezbeđuje ožalošćena ledi Bromli čiji je sin takođe nestao na Mont Everestu 1924. Mladi Bromli mora biti da je mrtav, ali njegova majka odbija da poveruje u to i plaća im da ga pronađu i vrate kući.
Duboko na Tibetu i visoko na Everestu tri planinara, koje spaja majka nestalog mladića, cele noći prati neko… ili nešto. Košmar se pretvara u pitanje života i smrti na 8500 metara nadmorske visine. Ali šta ih to prati? I šta se krije iza nestanaka na Mont Everestu 1924? Dok se probijaju do vrha sveta, tri prijatelja otkrivaju tajnu gnusniju od bilo kakvog mitskog bića.
Gnusno je avantura prepuna neizvesnosti u kojoj Den Simons spaja istorijske činjenice sa hororom — roman koji će vam zalediti krv u žilama.

“Kula” je psihološki horor o mladom studentu koji stupa u vezu sa čudnom, starijom devojkom koja je neka vrsta verskog fanatika. Ona stanuje u soliteru koji sugrađani zovu Kula, a koji je sagrađen na groblju vojnika iz I svetskog rata. Jedno noći, student susreće duha — prikazu mrtvog britanskog vojnika koji mu ostavlja suvenir — brijač na rasklapanje. U isto vreme, po gradu kreće serija jezivih ubistava. Student podozreva da to ima nekakve veze sa njim i njegovim vizijama. Klupko radnje, koji će vas držati na ivici stolice, raspliće se kroz deset literarnih epizoda — ljubiteljima TV serija ovakav način čitanja biće neodoljiv i podsetiti ih na najkvalitetnije Netflix i HBO sadržaje.

Samo na servisu Bookmate, svakog petka potražite novu epizodu literarnog serijala “Kula”, iz pera Dejana Stojiljkovića.

Ilinois, 1960. godine — letnji raspust je upravo počeo i grupa dečaka se radosno prepušta dugim danima punim sunca, bejzbol, vožnje bicikla i gledanja bioskopa u lokalnom parku. Mala učmala varošica deluje isto kao i uvek, ali nešto se promenilo — zvuci u noći, misteriozne rupe u zemlji, avetinjski vojnik što vreba iz tame… Nešto nije u redu i momci su odlučni da saznaju šta, mada im niko od odraslih ne veruje.

Najbolji horor o odrastanju na srednjem zapadu koji je ikada napisan!

Roman “Američki psiho” dugo je bio osporavan i zabranjivan, da bi konačno 1991. godine ugledao svetlost dana. Bret je uspeo da zađe u um serijskog ubice i psihopate na jedan zaista zavidan način, što retko ko može.
Patrik Bejtmen je „zlatni dečko“ sa Volstrita, uspešan u svemu. Nosi isključivo brendiranu odeću, poseduje najnovije gedžete i odlazi u najskuplje restorane. Na prvi pogled jedan običan bogati i razmaženi momak. Međutim, Bejtmen se noću pretvara u monstruoznog serijskog ubicu, koji svoje žrtve ubija na najokrutnije načine, nepojmljive zdravom razumu.

Izuzetan roman koji izaziva jezu u kostima i smatra se najboljim romanom Dena Simonsa!
Deca noći je horor priča o vampirima u Rumuniji devedesetih godina.
U jednom sirotištu beba dobija transfuziju krvi od koje se oporavlja od teške bolesti. Smatrajući je čudesnom, dr Kejt vodi bebu u Ameriku. Međutim, beba je povezana sa plemenom Vlade Cepeše, prvobitnog Drakule, i njegovi ljudi će je kidnapovati.
U ovom romanu autor piše o liku iz Leta noći, Majku O’Rurku koji je sada katolički sveštenik i koji je poslat da istraži ove bizarne događaje koji se događaju u Rumuniji.