Sofija Lundberj

„Neku nerazrešenu ljubav koja nije imala završetak. Svako to ima. Nekog ko mu se ugnezdio u srce i ostao tamo.“

„I ko je s godinama postao mnogo bolji nego što zaista jeste?“

„Razume se. Tako to ide. Niko nije savršen kao izgubljene ljubavi.“

Pod svakim nadgrobnim spomenikom počiva ljubav. Mnogo ljubavi.

Pogled zbog kog čitav jedan život iskoči iz ravnoteže.

Prepletene šake na klupi u parku.

Pogled roditelja na novorođeno dete.

Prijateljstvo toliko snažno da strast nije potrebna.

Dva tela koja se iznova stapaju u jedno.

Ljubav.

To je samo jedna reč. Ali u nju staje tako mnogo.

Naposletku se samo ljubav računa.

Jeste li voleli dovoljno?

Nešto se događa sa ljudima koji osećaju snažnu čežnju. Oči im se polako ugase, pa gube sposobnost da uoče lepotu u okruženju, u svakodnevici. Ja sam gledala samo u retrovizor. Ulepšavala sam sve što je postojalo u prošlosti i u čemu više ne učestvujem.