Bjanka Belova

Kada se pojavila na predstavi putujućeg pozorišta, u srebrnoj haljini s naramenicama, moćnog poprsja, uskog struka, kose skupljene u punđu i sa bisernim minđušama iz Pariza, nimalo pažnje nije obraćao na uzvike i uzdahe divljenja, činilo mu se prirodnim da se vlati trave njišu kada tigrica prolazi livadom. Ipak, na neki način mu je smetalo. Jednom nije izdržao i upitao ju je može li da prestane da bude toliko lepa, mogu li njih dvoje živeti normalno, bez tog konstantnog uznemiravanja? A majka ga je podsetila kako bi je teško uzeo za ženu da nije bila toliko lepa. Otac je odmahnuo rukom i do sledeće prilike o tome nije govorio.

Hani nije znao šta je od svega što se unutar porodice odvijalo bilo dobro, a šta loše, nije umeo da razluči važno od nevažnog, nije znao kako stvari stoje u drugim porodicama. Prepoznao je samo osećanje krivice i raspad.

listovi su devičanski čisti, na sredini stranice počiva olovka, jednako otupela kao i njen vlasnik.