Suđenje

navljala svoju slavu i svemoć iz ratnih devedesetih. Ajatolah nije bio ni predsednik ni premijer. On je, kao „haški mučenik“, postao najbučniji megafon slavljenja krvavog razbijanja Jugoslavije i promoter stvaranja Velike Srbije na njenim ruševinama i grobovima stotina hiljada ljudi. U novim okolnostima i novim metodama, u stvarnost je pretakao svoje negdašnje strahotne snove. Kroz durbin KGB-u zavetovane Službe bezbednosti Srbije i Srpske crkve, ogranka majčinske crkve u Rusiji, jasno je sagledavao nadolazeću oluju i postao glavni, stožerni, propagator tragedije. Propovedao je pobedu, neizbežnu pobedu Velike Rusije, nakon njene agresije na Ukrajinu u proleće 2014, i ujedinjenje srpskog sveta na krilima ruske pobede. U hramu Svetog Save grlio se sa predsednikom Rusije.

„Meni će od sreće i kosa ponovo da poraste“, govorio je Luster. U Donbas, da ubijaju Ukrajince, odvodio je dobrovoljce iz Srbije. A kad je, pod znamenjem latiničnog slova Z, ruska soldateska krenula da okupira celu Ukrajinu, da tu zemlju izbriše sa mape Evrope kao istorijsku grešku, Luster je na ulice Beograda izveo Ajatolahove vernike, raspevane ispod transparenata sa latiničnim slovom Z. Luster je marširao u ruskoj vojničkoj uniformi, okićenoj medaljama dobijenim u Donbasu.

On više nije bio advokat optuženih za ratne zločine, jer haških optuženika više nije bilo u Srbiji. Po nalogu Službe, postao je „nezavisni analitičar“. Pouzdanijeg tužioca od njega protiv teroriste Jugoslava Avramovića Služba nije imala.

Pri izboru sudije, Služba je rizikovala i moguću neopreznost. Verovali su da će brutalnost Lusterove optužnice morati da bude i temelj presude. Osim toga, Olga Milanović je bila iz porodice odane vlasti. Udala se po završetku studija. Nekoliko meseci po venčanju ostala je bez muža. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Ona se više nije udavala.

Službu je iznenadio, a pomalo i uplašio, nastup na televiziji Srpski Srbin advokata Čedomira Bursaća, kojeg je terorista odredio za svog branioca. Bursać je, naime, poticao iz komunističke i partizanske kuće, a suprugu, Ruskinju, upoznao je prilikom posete moskovskom univerzitetu Lomonosov. Sinu i kćerki dao je ruska imena.

Glasala za taj režim da bih preživela, da bih živela. I da bih, jednoga dana, kao ratnik-osvetnik, mogla da se osvetim. Nasankala sam vas. Verovali ste da sam vam odana, da sam vam sluškinja

Naše dno nema dna!“,