Dino Bucati

Tatarska pustinja

„Čudesna i opčinjavajuća knjiga, ekscentrični klasik.“ Dž. M. Kuci
„Postoje imena koja buduće generacije neće dopustiti da se zaborave. Jedno od njih je zasigurno — Dino Bucati.“ Borhes
Vreme je jednako prolazilo u svom nepomičnom ritmu, isto za sve ljude, ni sporije za one koji su srećni, ni brže za nesrećne.

Posle turobnih godina provedenih na Vojnoj akademiji, poručnik Drogo konačno kreće na svoj prvi zadatak, u mračnu i tihu Tvrđavu Bastijani. Iza zidina tvrđave leži kamenje i suva zemlja: Tatarska pustinja. Koja je svrha ovog vojnog garnizona na mrtvoj granici? Hoće li Tatari ikada krenuti u napad na tvrđavu? S vremenom Drogo se miri s beskrajnim, zaludnim i mučnim iščekivanjem. Ali ništa se ne događa, nada slabi, na horizontu ničeg novog. Iz dana u dan, koji su svi nalik jednan drugom, Drogo postepeno shvata strašnu istinu o Tvrđavi Bastijani…
Napisana 1938, kada je svet iščekivao rat, Tatarska pustinja je provokativna i zastrašujuća pripovest o nadi, čežnji i katkad užasnim posledicama naših snova i želja.
„Predivan roman koji blista poput fatamorgane stavljajući u oštar fokus uspon i pad naših ambicija i nemilosrdnu eroziju vremena. To je priča o Đovaniju Drogu — ipak, koliko nas će se prepoznati u njemu!“ Jan Martel
Tatarska pustinja je bez sumnje remek-delo, uzvišena knjiga, a Bucati majstor pisane reči.“ Sunday Times
239 tiskanih stranica
Izdavač
Laguna
Jeste li već pročitali? Kakvo je vaše mišljenje?
👍👎

Dojmovi

    Antonije Ranđelovićje podijelio/la dojamprije 2 godine
    👍Vrijedna čitanja
    💡Poučna
    🎯Zdrav

    Knjiga koja vas tera da razmišljate o prolaznosti života, a samim tim i o vama bitnim stvarima koje ste oduvek želeli da ostvarite.

    Ruža Mirkovićje podijelio/la dojamprije 3 mjeseca
    👍Vrijedna čitanja

    Slavicaje podijelio/la dojamprije 7 mjeseci
    👍Vrijedna čitanja

Citati

    Марко Симићje citiraoprije 3 mjeseca
    Da, bitka je to mnogo teža od one kojoj se nekada nadao. Čak je i veterani izbegavaju. Jer je možda lepo umreti pod otvorenim nebom, u mahnitom okršaju, s telom još uvek mladim i zdravim, dok se trube trijumfalno ore; tužnije je, izvesno, umreti ranjen, posle dugog mučenja, u bolničkoj spavaonici; žalosnije je još skončati na kućnoj postelji, uz jadikovke bližnjih, prigušeno svetlo i bočice lekova. Ali, najteže je umreti u nepoznatom i stranom kraju, na običnom krevetu jedne gostionice, star i poružneo, ne ostavljajući nikoga na svetu.
    Sandra Radovanovićje citiraoprije 2 godine
    I da je imao pred sobom mladost dugu stotine i stotine godina, poput bogova, i to bi bilo ništa. A on je imao na raspolaganju samo jedan običan i normalan život, jednu malu ljudsku mladost, gorki dar, koji se dao prebrojati prstima dve ruke, i koji će se rasplinuti i pre no što ga upozna.
    mje citiraoprije 3 mjeseca
    Izgledalo je kao juče, da, ali vreme je jednako prolazilo u svom nepomičnom ritmu, isto za sve ljude, ni sporije za one koji su srećni, ni brže za nesrećne.

Na policama za knjige

    Laguna
    Laguna
    • 1.1K
    • 4.3K
    nefertiti0412
    Nase
    • 200
    • 25
    Vladan Radojičić
    Романи
    • 921
    • 23
    ZokaT
    Moje knjige
    • 147
    • 22
fb2epub
Povucite i ispustite datoteke (ne više od 5 odjednom)