Kad zvona zaneme

Priča o vremenu kada je Srbija bila zemlja smrti, a Valjevo njena prestonica.

U trenutku dok Udba u posleratnom Beogradu razdvaja „žito od kukolja“, islednici hapse i vremešnog lekara Andriju Srećkovića, optuženog da je pomagao i lečio narodne neprijatelje. Uvereni da je starac konačno dolijao i da će morati da „plati za sve“, i ne slute da se agonija nesrećnog sužnja već završila tridesetak godina ranije u Valjevu, u gradu u kome je izgubio sve što je mogao da izgubi.

Pred starčevim očima, u memljivoj ćeliji Udbe u Đušinoj ulici, nižu se najstrašniji prizori iz života njegove porodice, a verovatno i najteži u istoriji čitavog naroda. „Srbija je na kolenima“, pisao je Arčibald Rajs o tom periodu, opisujući tok epidemije pegavog tifusa koji nas je i bukvalno doveo na rub biološkog opstanka.

U nestvarnom mozaiku satkanom od dramatičnih događaja, u kojem se ukrštaju sudbine istorijskih ličnosti i nepoznatih junaka iz naroda, odvija se i ljubavna priča čiji nas dirljivi ishod uverava da život uvek pobeđuje smrt.

„Ratna bolnica valjevska i Srbija kao zemlja smrti upečatljiva su pozadinska slika glavnog toka ovog romana koji patnju nedužnog čoveka uzdiže do uzvišenosti univerzalne tragedije. Vlada Arsić je ovim romanom iskoračio za još jedan korak ka prostorima čiste lepote koju dobra književnost isijava i navešćuje.“
— Radovan Beli Marković

„Prožimajući stvarnost i fikciju, autor vešto tka narativne niti koje sudbinu Andrije Srećkovića, i s njim povezanih ličnosti, prepliću kroz dva perioda. Naizmenično vodeći likove kroz ove dve različite scenografije, Vlada Arsić na izvanredan način stvara napetu atmosferu trilerskog zapleta sa neočekivanim raspletom, koji osvežava tešku tematiku.“
— Dr Vladimir Krivošejev, istoričar